Današnja odluka Vlade da nastavi kompromitovani proces davanja koncesija na aerodrome, pokazuje jasnu namjeru da se ovaj, za državu štetni posao, dovede do kraja čime bi Crna Gora ostala bez upravljanja nad jednim od svojih najznačajnijih resursa.

Upravo je i zahtjev poslanika Evropskog saveza za ponovnom procjenom vrijednosti Aerodroma Crne Gore pokazao da vrijednost aerodroma značajno premašuje 150 miliona eura i to skoro za duplo što znači da se odluka o eventualnom ulasku u koncesioni aranžman ne može donositi administrativno ili iza zatvorenih vrata što je i bila namjera ove vlasti.

Vlada je, nažalost, odlučila da predloži davanje aerodroma u koncesiju tako da će poslanički klub Evropskog saveza će jasno biti protiv takvog modela, i to iz principijelnih i formalnih razloga.

Davati koncesije na aerodrome po proceduri započetoj prije sedam godina, uz postupak koji je problematizovan i od pojedinih članova Vlade i lokalnih zajednica može samo neko ko ne želi ekonomski napredak Crne Gore, već ima druge interese - za koje bi se trebali raspitati i određeni državni organi.

Suštinski, model koncesije je za Crnu Goru pogrešan. Aerodromi nijesu obično preduzeće, već strateški privredni sistem od kojeg u velikoj mjeri zavise turizam, investicije i međunarodna povezanost zemlje. U ekonomiji kakva je crnogorska, odricanje od upravljačke kontrole nad aerodromima znači odricanje od mogućnosti da sami upravljamo sopstvenim razvojem.

U praksi, to znači prenos upravljanja nad jednim od najvažnijih ekonomskih sistema na treću stranu, na dug vremenski period, uz veoma ograničenu mogućnost države da reaguje. Strateška infrastruktura bi u tom periodu bila podređena profitu koncesionara, a ne interesima države i njenih građana.

Dodatno, Aerodromi Crne Gore već godinama ostvaruju stabilne desetomilionske profite, a on je prošle godine bio čak 17 miliona eura i imaju kapacitet da iz sopstvenih prihoda, uz podršku međunarodnih finansijskih institucija ulažu u sopstvene kapacitete. Ove godine će se uložiti 21 milion eura sopstvenih sredstava, tako da postoji održiva alternativa koja ne podrazumijeva odricanje od vlasništva i kontrole.

Zato smatramo da je jedino odgovorno rješenje odustajanje od ovog modela i otvaranje ozbiljne i transparentne rasprave o alternativama, koje su više puta predlagane i od strane Evropskog saveza, ali i brojnih ekonomskih stručnjaka, analitičara avio saobraćaja kao i samom rukovodstva Aerodroma.