Vlada Crne Gore nije u kapitalni budžet za 2026.godinu uvrstila nijedan projekat vezan za Bijelo Polje. Da je neočekivano bilo bi skandalozno. Ovako, navikli smo, nije prvi put od "oslobođenja".

Naravno da raznim kanalima, od NVO pa sve do resorne ministarke, pokušavaju za tu činjenicu okriviti lokalnu samoupravu i neblagovremeno kandidovanje projekata. Ko je odredio rok i kada? Objasnite mi smisao rokova, osim politikantskog. Nemam namjeru da branim odgovorne sa lokalnog nivoa, ali neću propustiti priliku da nešto pitam i odgovorne u vladi, valjda ima odgovornih i tamo. Da li je projekata falilo prošle godine, koliko je bilo kandidovanih, koliko je "prošlo", a koliko je realizovano? Da li je samo rukovodstvo naše opštine toliko "neažurno"? 

Odgovor na ovo pitanje daće i smisao ili će obesmisliti kandidovanje projekata na relaciji opština-vlada. 

A sve i da ima odgovornosti lokalne samouprave, pitaću da li još neko treba da snosi dio odgovornosti. To ću prvo pitati poslanike vlasti iz Bijelog Polja (imamo ih 7) a onda ministre ( imamo ih 2), na kraju i državne sekretare (koliko znam imamo ih 2).

Ako opština nije ispunila svoju obavezu na vrijeme, oni su tim prije bili u obavezi da kandiduju projekte za koje smatraju da bi unaprijedili život u Bijelom Polju. 

Kada sam ja bio u prilici, činio sam to. Neki jako vrijedni projekti poput puta Loznice -Gubavač su realizovani, iako sam bio poslanik opozicije, a neki i nisu. Bar sam pokušao. Šta ste vi pokušali? Ništa. Zašto niste bar prepisali ove projekte koji nisu ralizovani, a kandiduju se godinama, poput fiskulturnih sala u Nedakusima i Njegnjevu? 

Stiče se utisak da je za razvoj grada i standard građana isključivo pitanje lokalne samouprave, a i vrapci znaju da nije tako. Takođe se stiče utisak da je vladi važnije pokušati lokalnu vlast predstaviti nesposobnom, nego se pobrinuti da svojim nadležnostima pomogne razvoju grada. Obaveza vlade je da brine o tim stvarima, ali vidimo koliko vam je stalo.

Za vas je suštinsko, a za građane potpuno nebitno ko je kriv, jer u svakom slučaju sve puca po njihovim leđima. Ali se nameće i jedno drugo pitanje, da li i šta se može preduzeti. Jedna opcija je da vlast u gradu prepustimo vama sa državnog nivoa, no sa plašim da nemamo kome, tako da preostaje da se borimo uzdajući se isključivo na ono što nam ne mogu oduzeti, ljubav prema Bijelom Polju, znanje i skroman lokalni budžet.

Dakle, Bijelo Polje će ostati glavna neuralgična tačka ove vlade, toliko bolna da nema analgetika (čitaj sabotaže) koji će vam pomoći.

A kada vladu preuzmu odgovorni ljudi, bez obzira kojoj politici pripadali, i razvoj sjevera će postati dinamičniji.