Nelikvidnost privrednih subjekata jedan je od najozbiljnijih izazova naše ekonomije.

Broj blokiranih firmi i preduzetnika je uvećan za više od 2300 u odnosu na kraj 2020. godine, a iznos blokiranog duga je više nego dupliran i uvećan za gotovo 820 miliona eura.

Mikro i mala preduzeća, koja čine 93% privrede, šestu godinu zaredom posluju sa gubitkom.

Već duže vrijeme predlažem konkretne mjere u cilju poboljšanja likvidnosti privrednih subjekata. Osim povoljne kreditne podrške, potrebno je u kontinuitetu raditi na smanjenju (para)fiskalitefa; zatim preći na model plaćanja poreza na dodatu vrijednost (PDV) po naplaćenoj, a ne izdatoj fakturi; primijeniti institut multilateralne kompenzacije odnosno prebijanja obaveza i potraživanja između više privrednih subjekata; bolje i dosljednije primjenjivati antimonopolske politike; kontrolisati rokove izmirenja novčanih obaveza u cilju eliminisanja prakse “besplatnog kreditiranja” pojedinih privrednih aktera od dobavljača i podrške privrednim subjektima koji su pred gašenjem usljed problema naplate potraživanja nastalih metodom prisiljavanja na nerazumno duge rokove plaćanja.

Crnogorskoj ekonomiji je nasušno potrebna ozbiljna strategija razvoja koja će za period od narednih desetak godina jasno definisati neophodne strukturne reforme koje će doprinijeti njenoj diversifikaciji, unapređenju njene likvidnosti, konkurentnosti i produktivnosti.